Ciocov, Vladimir: Cărărila timpului (Bukarest, 1980)
»...Владимир Чоков пева и велича градител>е koj'h подижу уиновске фабрике и нове стамбене четврти, слави рад рудара што залазе у дубине тла да би ископали угал., Taj насушни хлеб индустри]е, диви се вреднойи и умешности кооператора што oöpaljyjy црницу да би joj истргли богате плодове, да би, уз помой науке и технике, повейали хектарску производи^. Надахнут новим животом, Чоков je написао неколико дивних песама посвейених отаубини и Партии. Потом опева родну груду, гьене лепоте и н>ене л>уде, гьене планине и реке, гьене брегове и равнице, такойе велича мудру политику Румунске комунисгичке napTHje под najHM je руководством наш народ постигао огромне успехе у свим доменима делатности. Загублен у л>уде и гьихов рад, лесник се кроз поезду дружи са гьима, слави гьихова маштагьа, гьихове л>убави, радости и разочарагьа па je присутан свуда где се fleayje, где се гради и ствара, где куца било новог времена. Но лесник не пева само о добрим стварима живота и друштва. Он говори и о тешкойама и пропустима данашгьице. За Чокова не цвета само joproeaH и зумбул вей и трн коjH често може да убоде. Тачно je да je живот леп, но сем лепих ствари он нам пружа и извесну дозу горчине, кроз гьега yno3HajeMO бол и разочарегье. Према томе, лесник je свестан да у животу HHje све перфектно и да увек може бити бол>е.